Hajdučka trava – Gorski junak bez premca

Hajdučka trava – Gorski junak bez premca

Lekovito bilje je bilo sastavni deo života čoveka od njegovog postanka pa do danas. Neki izvori tvrde da je lekovito bilje, u okviru narodne medicine, u upotrebi preko 16.000 godina. Prvi pisani zapis o lekovitim svojstvima biljaka potiče od starih Sumeraca, 3.000 godine pre nove ere.

U drevnoj medicini poznavanje biljaka i njihovih svojstava bilo je od suštinskog značaja jer su one bile jedino dostupno lekovito sredstvo.

Danas se, kako u zvaničnoj, tako i u narodnoj medicini, lekovito bilje koristi za lečenje bolesti, ali i očuvanje zdravlja ljudi i životinja. Jedna od najpoznatijih i najviše korišćenih lekovitih biljaka kod nas je upravo hajdučka trava.

Savremeno čovečanstvo koristi oko 10.000 vrsta lekovitih biljaka koje su nepresušan izvor istraživanja koja za cilj imaju pronalaženje njihovog maksimalnog učinka sa minimalnim ili nikakvim štetnim dejstvima.

Lekovito bilje koristimo kao začine, salate, za pripremu čajeva, u sredstvima za čišćenje kuće i nezaobilazno – u prirodnoj kozmetici. Čini se da trend potražnje za lekovitim biljem iz dana u dan raste, a razlozi su kvalitet, efikasnost i bezbednost.

Hajdučka trava (lat. Achillea millefolium), poznata i kao hajdučica, stolisnik, romonika, kunica, sporiš, romantika, jalovi mesečnjak jedna je od najdragocenijih i najcenjenijih lekovitih biljaka na našim prostorima.

Ova samonikla biljka raste na tlu cele Evrope, u severnoj Aziji i severnoj Americi. Raste pored puteva, na livadama, pašnjacima, po rubovima oranica i napuštenim staništima.

Hajdučka trava u istoriji

U tradicionalnoj kineskoj medicini hajdučku travu su koristili za lečenje iritacija i oteklina nastalih ujedom pasa ili zmija.

Indijska nauka o isceljenju, Ajurveda, smatra je veoma delotvornim lekovitim sredstvom za snižavanje telesne temperature.

Zbog svog antispazmičkog dejstva, u tradicionalnoj medicini američkih indijanaca korišćena je za opuštanje mišića i ublažavanje grčeva u želucu i crevima.

Kelti su je koristili u magijskim ceremonijama, u Irskoj se koristila protiv uroka, a Kinezi su pomoću nje proricali budućnost.

Zbog svog gorkastog ukusa, listovi i cvetovi hajdučice (naročito alpski varijeteti ove biljke) su se koristili za pravljenje nekih alkoholnih pića. Šveđani su je koristili za pravljenje piva.

Kako je hajdučka trava dobila ime

Srpski naziv hajdučka trava je dobila po tome što su hajduci njome previjali rane. Ako uzmemo njen latinski naziv, lako zaključujemo da se njeno ime vezuje za Ahila, grčkog junaka, za koga se smatra da je takođe njome vidao rane.

Postoji i jedan grčki mit po kome je Ahil, kako bi bio otporan na ubode strela, tinkturom hajdučke trave obojio sve delove tela osim pete. Drugi neo naziva, millefolium, odnosi se na njene mnogobrojne cvetove (otuda naš naziv stolisnik).   

 Hajdučka trava – lekovitost

Hajdučka trava lekovita svojstva

Tek u 19. veku naučnici su stekli mogućnost da analiziraju aktivne sastojke biljaka, a nešto kasnije su naučili da prave i hemijske verzije biljnih jedinjenja. Nedugo nakon ovog otkrića počela je da se razvija proizvodnja sredstava koja, iako osnovu imaju u principima prirode, nisu zadržala vezu sa biljkama.

Drugim rečima, sa razvojem farmaceutske industrije i njene jake propagande, biljna medicina je počela da pada u zapećak.

Međutim, savremeni način života ali i sve veća potreba za ponovnim otkrivanjem drevnih metoda prirodnog lečenja i nege su jedan od razloga zašto se ljudi vraćaju izvornoj medicini.

Na lekovitost jedne biljke utiče mnogo faktora. Osim samih svojstava, veoma je važan kvalitet zemljišta na kome raste, klima i okruženje.

Hajdučka trava je jedna od najčešće korišćenih biljaka i u zvaničnoj medicini. Najčešće se upotrebljava za lečenje želudačno-crevnih oboljenja, groznice, povišenog krvnog pritiska, čišćenje krvi, kao antitrombičko sredstvo kod moždane i srčane tromboze.

Naročito je korisna za lečenje jetre, slezine, pankreasa, grčeva, lupanje srca, žutice, bolova u leđima, neredovnih ili pak obilnih menstruacija, nesanice, čireva i hemoroida.

Hajdučka trava se može koristiti i kao kupka jer uklanja bolove u rukama i nogama. Ova čarobna biljka leči i migrene, krvarenje iz nosa i nesvesticu.

Ženski deo populacije je naročito ceni jer leči veliki broj problema vezanih za lepši pol, kao što su belo pranje, upale jajnika, PMS simptomi, miomi i oboljenja materice.

Pored primene u lečenju ljudi, hajdučka trava je blagotvorna i za biljke koje rastu u njenoj okolini. Naime, zbog određenih supstanci koje se nalaze u korenu ove biljke, među kojima i salicilna kiselina, biljke koje rastu u njenom okruženju imaju veću otpornost na razne bolesti.

Stoga ova čarobna biljka ima primenu i u organskoj i biodinamičkoj poljoprivredi u vidu raznih preparata za zaštitu biljaka ili kao đubrivo.

Hajdučka trava kao lek

Hajdučka-trava-kao-lek

Sam Ahil je pokazao da hajdučka trava ima sposobnost lečenja rana i sprečavanja nastanka ožiljaka, ali hajdučica ima i druga svojstva. Neki stručnjaci je porede sa kamilicom jer je blagotvorna za ublažavanje bolova u želucu.

Svojim gorkim ukusom deluje na sluzokožu želuca podstičući izlučivanje želudačnog soka, a samim tim poboljšava apetit. Ima antispazmodična i antiinflamatorna svojstva, a deluje povoljno i za lečenje šećerne bolesti.

Čaj od hajdučke trave pomaže kod gastritisa, kolitisa, grčeva u želucu i crevima. Zahvaljujući kalijumu, potpomaže rad bubrega i krvotoka pa na taj način utiče i na rad srca. Zbog svoj remineralizujućeg svojstva, hajdučka trava je odlična za osobe koje pate od osteoporoze.

Nadzemni deo biljke sadrži etarsko ulje, flavonoide, vitamin K, vitamin C, kalijum, natrijum, smole, stereole, gorku materiju ahilein, tanine, glikozide i organske kiseline. Etarsko ulje sadrži pinen, cineol, limonen, kamfor, borneol, tujon i druge blagotvorne materije.

Hajdučica je pogodna za unutrašnju i spoljašnju primenu. Čaj od hajdučke trave spada među gorke čajeve koji ima efekat čišćenja organizma, reguliše lučenje žuči, umiruje i normalizuje metabolizam.

Ne treba ga zaslađivati jer onda gubi neka lekovita svojstva. Pored čajeva, izuzetno je blagotvoran i sveži sok od hajdučke trave koji je vrlo moćan saveznik imunološkog sistema.

Kada govorimo o spoljašnjoj upotrebi, hajdučka trava se koristi za zaceljivanje rana (ubrzava zgrušavanje krvi) i ublažavanje bola. Može se koristiti za ispiranje, u vidu obloge ili kupke koja ublažava neurološke bolove.

Kao obloga je odlična za ispucale ruke, kožne osipe (psorijazu) ili osetljive bradavice kod dojilja.

Esencijalno ulje hajdučke trave ublažava reumatske bolove i neuralgije.

Hajdučka trava – iskustva

Fantastična blagotvorna svojstva hajdučice su dobro poznata pa su i iskustva osoba koje je koriste veoma pozitivna. Iako predstavlja veoma moćno lekovito sredstvo, treba imati na umu da velike promene nikada ne dolaze preko noći. Stoga budite uporni i strpljivi i rezultat neće izostati.

Hajdučka trava – neželjena dejstva

Treba naglasiti da ne bi trebalo piti više od dve šolje čaja dnevno jer u tom slučaju može izazvati blaga neželjena dejstva, najčešće osetljivost želuca. Čaj od hajdučice takođe ne treba piti tokom trudnoće i dojenja, kao ni ako koristite antikoagulanse (lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi) jer hajdučka trava ima koagulantno dejstvo.

U nekim slučajevima hajdučka trava može izazvati alergijske reakcije, osip ili proliv.

Hajdučka trava – branje

hajducka trava rtanj

Hajdučka trava je višegodišnja biljka koja cveta od juna do oktobra, a bere se tokom juna, jula i do polovine avgusta, kada je sunce najjače (tada ima najviše etarskog ulja, pa je i njena lekovitost jača).

Na istom mestu može da raste do pet godina. Listovi se mogu brati sve do jeseni. Ukoliko je berete za sušenje, onda je početak jeseni idealan period za njeno branje.

Donji deo stabljike nema neka naročita lekovita svojstva, pa je najbolje brati sam cvast (sa stabljikom dužine do 2 cm) ili cvet sa stabljikom dužine do 15 cm.

Hajdučica se suši tako što se skupi u buketiće koji se obese naopačke i stoje na suvom mestu sa promajom ili u sušarama. Suva hajdučka trava ima divan, izuzetno aromatičan miris.

Budući da hajdučica raste maltene svuda, važno je napomenuti da ne berete onu koja raste pored prometnih puteva jer je zagađena i samim tim gubi svoja delotvorna svojstva.

 

Žuta hajdučka trava

 Zuta hajducka trava

Najčešća vrsta hajdučke trave u Srbiji je Achillea millefolium čiji su cvetovi beli. Međutim, pored ove vrste postoje i žuta hajdučka trava (Achillea filipendulina, Achillea tomentosa), roze (Achillea roseoalba), kao i hajdučka trava žuto-narandžaste boje (Achillea terracotta). Ove vrste rastu na preko 1000m nadmorske visine.

Neven, kopriva i hajdučka trava

Kao što smo ranije napisali, hajdučka trava je efikasna kod lečenja upale jajnika i cista. Mešavina čaja od nevena, hajdučke trave i koprive se preporučuje ženama koje imaju problema sa upalom jajnika, cistama i uopšte koje pate od ginekoloških problema.

Kašika ove mešavine se prelije sa dva decilitra vode, ostavi se da odstoji do pet minuta i pije se tri puta dnevno. Mešavina ovih biljaka je i odlična lekovita kupka za dame koje imaju česte gljivične infekcije.

 

Hajdučka trava u kozmetici

 

Ekstrakt hajdučke trave je bistra, plave-zelena i prozirne tečnost blagog biljnog mirisa. Koristi se u kupkama, proizvodima za čišćenje tela i ruku, kose i lica, kao i dezodoransima. Veoma je delotvoran rastvor hajdučke trave za ispiranje kose u borbi protiv peruti, kao i za aktiviranje rasta dlake.

Hajdučka trava etarsko ulje

Ekstrakt hajdučice se dodaje i proizvodima namenjenih suvoj i oštećenoj koži.

Prirodni serum

Najčešće se nalazi u proizvodima za negu mešovite, suve i osetljive kože, kao što je Royal Balm serum za suvu i osetljivu kožu.

 Hajdučka trava je korisna za lečenje mnogih kožnih problema (akne, ujedi insekata, ekcem, psorijaza, seboreja), a takođe sprečava pojavu akni i bubuljica.

2018-07-20T11:55:29+00:00

Ostavi komentar