Esencijalna ulja kao prirodni konzervansi

Esencijalna ulja kao prirodni konzervansi

 

Reč „konzervansi“ kod većine ljudi izaziva nepoverenje. Ne može se reći da razloga za to nema, imajući u vidu da su najčešće korišćeni konzervansi, kako u kozmetici, tako i u prehrambenoj industriji – parabeni. Postoje istraživanja koja pokazuju da parabeni štetno deluju na hormone kod muškaraca i žena, pa je Evropska komisija ograničila upotrebu nekih konzervanasa i parabena, a neke je čak u potpunosti zabranila.

 

Prvo, treba pojasniti da je upotreba konzervanasa apsolutno neophodna da bi se sačuvao integritet formulacije, tj. da se spreči razmnožavanje mikroorganizama. Međutim,  i tu nam je priroda dala odgovor. Postoje brojne prirodne supstance koje se zbog svoje antimikrobne aktivnosti koriste u kozmetičkim preparatima, a jedne od njih su upravo esencijalna ulja.

 

Šta su esencijalna ulja?

Esencijalna ili etarska ulja su smese različitih jedinjenja (alkoholi, aldehidi, ketoni i razne masne kiseline) koje se nalaze u mnogim biljkama i čine oko 10% biljke. Takve biljke nazivamo aromatičnim.Nalaze se u svim delovima biljke ali nisu jednako raspoređena – najprisutnija su u korenu, listu, cvetu i plodu. Pored toga što imaju divan miris, ona imaju veoma važnu ulogu u našem ekosistemu. Etarska ulja su zapravo ratnici koji imaju zadatak da odbiju osvajače, zaštite biljku ili privuku insekte da je opraše.

 

Poslednjih godina se može primetiti trend povećane upotrebe prirodnih esencijalnih ulja (od kojih mnoga imaju antimikrobna, antifungalna i konzervantna svojstva) kao zamena za sintetičke konzervanse za koje se vezuju mnogi štetni efekti. Konzervantna snaga esencijalnih ulja dolazi od prirodnih sastojaka kao što su terpeni, karotenoidi, kumarini itd. koji su deo imunog sistema biljaka.

 

Jedan od primera je esencijalno ulje eukaliptusa, koje ima jaku antibakterijsku aktivnost, kako protiv gram pozitivnih mikroorganizama kao što je Escherichia Coli, tako i protiv gram negativnih bakterija, kao što je Staphilococcus aureus. Još jedan primer je lavandino ulje, koje deluje protiv mikroorganizama kao što su Candida albicans, Staphylococcus aureus i Escherichia Coli.

 

 

Kako se dobijaju esencijalna ulja?

 

 

Jedni od načina dobijanja esencijalnih ulja na prirodan način jesu destilacija i ekstrakcija pomoću tečnog ugljen dioksida.

 

Destilacija je najpopularniji način dobijanja esencijalnih ulja. Sastoji se u tome da vodena para temperature oko 110°C prolazi kroz biljku. Ona oslobađa esenciju u paru koja se zatim hladi, nakon čega dobijamo hidrolat (aromatična vodica) na čijoj površini se nalazi etarsko ulje.

 

Ekstrakcija pomoću tečnog CO2 je metoda u kojoj se umesto vodene pare koristi tečni ugljen dioksid. Ova metoda je 100% prirodna jer je ugljen dioksid prirodni sastojak koji ne zagađuje okolinu. Takođe, prednost u odnosu na destilaciju je u tome što se etarska ulja dobijaju upotrebom većeg pritiska na nižim temperaturama (22-40°C), pri čemu se dobijaju i druge komponente kao što su tanini i smole.

 

Mnoge biljne vrste su već pokazale, barem u laboratorijskim uslovima, zaštitna svojstva njihovih esencijalnih ulja.

Iz ovih razloga, upotreba prirodnih etarskih ulja, po mogućnosti sa sertifikatom „organska“, može u bliskoj budućnosti pobediti sintetičke i pružiti prirodne, bezbedne, ekološki prihvatljive, obnovljive i biorazgradive konzervanse.

 

By | 2018-05-10T07:29:39+00:00 novembar 27th, 2017|Kategorije: Prirodna kozmetika|0 Comments

Ostavi komentar