Hajde danas da razgovaramo otvoreno o „prirodnom“ i „organskom“, iako se ove reči često koriste sinonimno, postoje značajne razlike i vrlo često ono što se deklariše kao prirodno, zapravo nije lekovita kozmetika.
Ako se proizvod deklariše kao „prirodna kozmetika“ na etiketi, proizveden je od prirodnih sastojaka, ali nije nužno „organski“.
Proizvodi za negu lepote mogu sadržati sastojke koji nisu 100% organski i ne postoje propisi u vezi sa upotrebom reči „prirodan“ kao što je reč sa rečju „organski“.
Prirodni proizvodi mogu sadržati hemikalije, dok organski proizvodi ne mogu. Organski proizvodi se strogo odnosi na sastojke proizvoda uzgajane bez pesticida, hemikalija ili veštačkih đubriva.
Tako na primer, mineralno ulje je prirodno, ali ga ne bismo voleli na svojoj koži, a prirodno palmino ulje ima razarajući uticaj na divlji svet, pa opet nije poželjno.
Svetski fond za divlje životinje procenjuje da se površina oko 300 fudbalskih terena svakog sata krči u tropskim prašumama radi proizvodnje palminog ulja.
Ukratko, nije dovoljno da je vaš proizvod za negu kože „prirodan“, već mora biti nešto više, a to je „organsko“.
Širom sveta ljudi se trude da žive bolje i podižu svoj kvalitet života, a to nije trend već čitav pokret.
Lekovita vs Prirodna kozmetika
Iako je termin „organsko“ prilično regulisan pojam u svetu, isto se ne može reći za termine „100 posto prirodno“ ili „prirodno“.
Ako na etiketi ne uočite nešto s tim u vezi, prirodno ne znači organsko. Očekivali biste da postoji bar neka regulativa, ali, prema Kampanji za sigurnu kozmetiku, ovo je zapravo jedna od najmanje regulisanih industrija tamo.
Nekonzistentno? Da!
Naročito na tržištu lepote i kozmetike koje vredi (samo u SAD-u) negde u regionu od 62 milijarde dolara.
Nedostatak propisa stvara poteškoće u razumevanju šta jeste, a šta nije prirodno.
Nije uvek tačno da je „prirodno“ ili „potpuno prirodno“ uvek dobro.
Ne biste voleli prirodne otrovne pečurke na koži ili u ishrani! Većina potrošača ne čita liste sastojaka i veruje marketinškim tvrdnjama i sloganima.
Danas smo navikli da nas okružuju hemikalije. U našem društvu je uobičajeno da lice čistimo oštrim sulfatima, vlažimo ih mineralnim uljem i drugim proizvodima od petrolatuma (napravljenim od naftne industrije), kupamo se u hemijskim mirisima i isušujućim alkoholima, a nokte farbamo proizvodima koji oslobađaju kancerogene materije u vazduh.
Ali vratite se malo unazad, recimo, nekoliko vekova ili čak nekoliko hiljada godina, i naći ćete ljude koji koriste stvari poput maslinovog ulja, mleka, meda, kedrovog ulja, aloe vere, gline, soli, ulja grožđa i više za piling, negu, čišćenje i vlaženje kože.
To je ipak bila originalna organska nega kože!
Nova naučna dostignuća donela su nam hemikalije i pesticide
Da bismo razumeli kako smo ušli u hemijski / sintetički svet nege kože u kome danas živimo, moramo sagledati paralelnu industriju – hranu i poljoprivredu.
Da li ste znali da je pre otprilike dvadesetak godina prošlog veka celokupna poljoprivreda bila organska?
Tada poljoprivrednici nisu imali mnoštvo hemijskih pesticida za upotrebu na svojim usevima. Uglavnom su koristili prirodni preparati za suzbijanje štetočina i hranjenje bilja.
Oni su se, međutim, borili sa insektima i često su zbog njih izgubili veliki procenat svojih useva.
Šta znači organski?
Širom SAD, Velike Britanije i Australije, EU sertifikovani „organski“ ima vrlo sličnu definiciju. Ako kupujete sertifikovane organske proizvode, uglavnom vaši proizvodi (na primer, hrana ili sastojci vaše kozmetike) dolaze u poljoprivredni sistem koji (ne) koristi:
- Nema proizvedenih herbicida ili veštačkih đubriva
- Bez veštačkih ili sintetičkih boja, konzervansa ili hemikalija (uključujući parabene i sulfate)
- Nema rutinske upotrebe antibiotika
- Nema GMO (genetski modifikovanih organizama) ili regulatora rasta
- Dozvoljen vrlo ograničen broj pesticida
- Održivije upravljanje zemljištem
- Odgovorno korišćenje prirodnih resursa
Ekološke farme su jedna od ekološki, socijalno i ekonomski najodrživijih metoda proizvodnje. Na primer, stara škola useva, stajsko đubrivo i ručno kopanje koriste se za održavanje i uzgoj proizvoda. Prava pobeda za životnu sredinu!
Zašto je prirodno i organsko uopšte važno?
Uticaj na životnu sredinu
Sintetičke hemikalije nisu štetne samo za ljudsku kožu, kosu i ceo organizam. Već i za životinje i biljke sa kojima dolaze u kontakt.
Ako ovi sintetički proizvodi prodru u zemlju, mogli bi imati strašne posledice na okolne ekosisteme. Ako proizvod nije zaista organski i prirodan, onda je verovatno napravljen pomoću savremenih poljoprivrednih metoda.
Ove metode obično koriste genetski modifikovano seme, pesticide, herbicide i druge hemikalije kako bi maksimizirale prinos i produktivnost.
Naravno, nema ništa loše u produktivnosti. Osim kada negativno utiče na neposredno i šire okruženje u kojem se biljke uzgajaju.
Dobar primer je oticanje otpadnih voda ili sive vode zbog upotrebe pesticida i herbicida. Ovo zagađuje vodene tokove, potoke i reke i na kraju pronalazi put u okean.
Još jedan klasičan primer za nas, je uticaj pesticida na populacije divljih pčela, koji ironično utiče na poljoprivrednu industriju i našu zalihu hrane, jer su pčele ključne za oprašivanje mnogih useva koji hrane ljude.
Ne iznenađuje što je naš stav da izbegavamo (gde je to moguće) potrošne proizvode koji se oslanjaju na modernu poljoprivrednu praksu koja negativno utiče na naše okruženje.
Nega bilja je od velike važnosti, jer put od proizvodnje biljke pa do sirovine koje dolazi u preparate za kosu, kožu i ishranu je veoma dug.
Uticaj na naše zdravlje
Kada je hrana u pitanju, utvrđeno je da ove vrste hrane uglavnom imaju veću hranljivu vrednost od neorganskih proizvoda. Koliko ovo dugoročno koristi našem zdravlju, još uvek je neizvesno.
Uzimajući u obzir pesticide, insekticide i druge hemikalije koje se koriste u proizvodnom procesu, koristimo pristup predostrožnosti da bismo se opredelili za organske i poželjno lokalne proizvode.
Iako nauka (još uvek) ne podržava svesrdno ovu poziciju, naša odluka se ne zasniva samo na našem zdravlju već i na životnoj sredini.
Isto se može reći i za našu kožu. To je naš najveći organ i pošto je porozan, sve što se na njega apsorbuje, apsorbuje se u naš krvotok i limfni sistem.
Zdravlje naše kože smatra se jednim od kritičnih elemenata koji utiče ne samo na naš fizički i biološki kvalitet života, već i na psihološko i mentalno blagostanje koje utiče na naše samopouzdanje i efikasnost.
Baš iz tog razloga, nega lica je važnija nego što ste mislili, ako uzmemo u obzir činjenicu da se na licu koristi najviše proizvoda kozmetike.
Takođe treba obratiti pažnju na negu kose, jer u preparatima ta negu ima dosta štetnih sastojaka.
Kada nanesete bilo koji losion na kožu, sastojci sadržani u njemu polako tonu u krvotok. Dakle, oni imaju direktan uticaj na mnoge procese u telu.
Ako su prirodni sastojci korisni, oni će vam doneti korist, ali ako su na šteti, izazvaće neželjene efekte na telo. Zbog toga, korišćenjem organske kozmetike u osnovi izbegavate sve negativne efekte na zdravlje, što dovodi do toga da se osećate bolje i izgledate bolje.
Iako FDA i velike kozmetičke kompanije tvrde da su hemikalije koje se obično koriste u kozmetičkim proizvodima (npr. Parabeni, natrijum lauril sulfat, petrolatum, ftalati, sintetički polimeri, sintetički mirisi) sigurne u malim količinama, niko zaista ne zna dugoročne efekte njihovih aplikacija.
Takođe, treba znati da je EU zabranila više od hiljadu različitih sastojaka ličnih proizvoda koji su povezani sa rakom, urođenim manama, genetskom mutacijom i / ili reproduktivnom štetom.
Podrazumeva se da je najbolje da ih izbegavamo!
Sigurno za životinje
Tužno je što mnogi proizvođači proizvoda za negu kože, uključujući mnoga velika imena, testiraju svoje proizvode na životinjama.
Proizvođači prirodnih proizvoda za negu kože odriču se testiranja na životinjama i tako nam pomažu da izbegnemo doprinos štetnim i zlonamernim postupcima.
Šta kažu iskustva korisnika prirodne i organske kozmetike?
Istraživači tržišta pokušavaju da nacrtaju profil ili profile ovog cilja, jer procenjuju moguće razloge stalnog rasta interesa potrošača.
S jedne strane, oni identifikuju brojne trendove koji leže u osnovi činjenice da se milioni ljudi okreću nezi lepote napravljenoj od sastojaka koji potiču iz prirode i organskih useva.
Mnogi potrošači koji žele da izbegnu sintetičke i toksične sastojke, već koriste mnoge prirodne i bezbedne proizvode u velikoj potrošnji.
Ali takođe, ova grupa korisnika sve se više odlučuje za prirodnu kozmetiku iz etičkih razloga, kao što su zaštita životinja, pošteni komercijalni uslovi i transparentne vrednosti brendova.
Na kraju, važnost pristupa, dostupnosti ili lakoće trenutne ponude takođe je istaknuta u istragama, jer se prirodna i organska kozmetika sada može dobiti putem svih komercijalnih kanala, a posebno putem internet trgovine.
Ankete koje je sprovela međunarodna grupa za istraživanje sa sedištem u Londonu potvrđuju trend ka prirodnim proizvodima na svim relevantnim tržištima širom sveta.
Neke zanimljive činjenice rezultata istraživanja:
U SAD-u je 49% ispitanika starosti od 18 do 34 godine kupilo proizvode koji su prirodni kozmetički preparati i sadrže prirodne sastojke. Važno je da nove generacije odaberu ovu vrstu proizvodaza negu kose i kože.
Otprilike polovina anketiranih kupaca kozmetike u Velikoj Britaniji tražila je proizvode sa prirodnim sastojcima.
U ovom trenutku vašeg čitanja možda se pitate da li mešamo prirodnu kozmetiku sa organskom kozmetikom, jer to nije isto. To nam je jasno, ali je tačno da se na nivou studija, posebno ako su u pitanju trendovi, kozmetički preparati često predstavljaju zajedno.
Procenti, pak, i u jednom i u drugom, zavise od standarda i sertifikata koji ih potvrđuje.
Dakle, već govorimo o sertifikovanoj kozmetici. Kada uzmemo u obzir da je „organski“, prilično regulisan pojam (u SAD-u, EU, Velikoj Britaniji i Australiji), a „prirodno“ ne, izgleda da sertifikat ipak čini razliku.
Ako ne uočite prepoznatljivu sertifikacijsku etiketu, to vam može poslužiti kao prva smernica u razlikovanju prirodnog od organskog.
Prirodno ne znači organsko, a u stvari, može značiti gotovo sve ostalo.
