Med u prirodnoj kozmetici

Med stimuliše rast tkiva, proizvodnju kolagena i stvaranje novih krvnih sudova, pa je efikasno sredstvo za zaceljivanje rana i ožiljaka. Med takođe apsorbuje vlagu i odbija mikrobe. Antibakterijsko svojstvo meda može se pripisati šećerima, niskom procentu vlage, glukonskoj kiselini (koja stvara kiselu sredinu), i vodonik-peroksidu.  Krajnji proizvodi azot-oksida u medu su takođe veoma korisni za kožu jer zaustavljaju starenje na ćelijskom nivou.

Pošto sadrži dosta antioksidanasa, med je vrlo čest sastojak anti-age krema. Kao što smo već spomenuli, med se koristi i kao vrlo efikasan konzervans, kako u prehrambenoj, tako i u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.

Med ima izuzetna hidratantna svojstva, pa je idealan za hidrataciju kože, bilo da je u pitanju krema ili maska.

 

Med u kozmetici

 

Pčelinji vosak u prirodnoj kozmetici je vrlo čest sastojak jer, pored toga što je prirodni konzervans, on formira film na koži štiteći je od spoljašnjih uticaja kao što su vetar i hladnoća, a istovremeno joj pruža potrebnu vlažnost i sprečava njeno isušivanje.

Za razliku od mineralnih sastojaka (naftnih derivata), koji su veoma štetni za životnu sredinu, pčelinji vosak omogućava koži da diše i ne zapušava pore. Zbog vitamina A koji sadrži, med je izuzetan sastojak koji podmlađuje kožu i čini je svežom i hidriranom.

 

Čuvarkuća i med

 

Kombinacija čuvarkuće i meda je od davnina poznat lek za ciste i miome.

Čuvarkuća (lat. Sempervivum) je biljka koja je otporna na teške vremenske uslove, zbog čega je veoma jednostavna za gajenje. Nije joj potrebno puno vode niti velika površina. Poznata je kao efikasno lekovito  sredstvo i ima dosta sličnosti sa čuvenom alojom.

Pored toga što je kombinacija ove biljke sa medom poznata u lečenju cisti i mioma, čuvarkuća i med se mogu koristiti i kao prirodno sredstvo za detoksifikaciju i češćenje organizma od akumuliranih štetnih supstanci.

Recept koji ćemo vam dati u nastavku je odličan za ubrzavanje metabolizma, poboljšanje varenja, jačanje imuniteta, rešavanje problema zatvora, kao i za ublažavanje simptoma izazvanih poremećajem rada štitaste žlezde.

Za uklanjanje cista i mioma potrebno vam je 300 grama opranih listova čuvarkuće koje treba usitniti u blenderu. Nakon ovog koraka, pomešajte ih sa pola kilograma meda i čuvajte u tegli u frižideru nedelju dana. Ova količina bi trebalo da vam traje oko dvadeset dana.

Teglu obmotajte aluminijumsko folijom da biste sprečili izlaganje mešavine svetlosti. Uzimajte ovu mešavinu tri puta dnevno: jednu kašiku ujutru na prazan stomak (pola sata pre doručka iliuzimanja tečnosti), jednu kašiku najranije dva sta nakon ručka, a najkasnije pola sata pre večere, i jednu kašiku pred odlazak na spavanje. Preporučuje se korišćenje tokom tri meseca nakon čega možete napraviti pauzu od dve nedelje. Ukoliko se ciste/miomi nisu povukli, nastavite sa korišćenjem naredna tri meseca.

Kratka istorija meda

 

Med se koristio tokom čitave istorije čovečanstva. Hiljadama godina su ga ljudi koristili kao glavni zaslađivač. Šećer praktično nije postojao sve do 18. veka kada je interkontinentalnom trgovinom postao dostupan šećer od šećerne trske.

Pčele, za koje se smatra da vode poreklo iz Afrike, na našoj planeti postoje već 100 miliona godina, pa nije ni čudo što gotovo sve kulture širom sveta koriste med u razne svrhe.

Koliko je med prisutan u u mnogim kulturama govore i sledeći podaci:

  • Med se pojavljuje na slikama iz pećina starim 10-15.000 godina koje su pronađene u Španiji.
  • Med je deo budističkih rituala, kao i tradicionalne indijske i kineske medicine.
  • Med se često spominje u jevrejskom Talmudu, Starom i Novom zavetu, i u Kuranu.
  • Pčele i med su česta tema egipatskih hijeroglifa.
  • Stari Grci su veoma cenili med. Hipokrat je koristio med za lečenje kožnih bolesti, Aristotel je prvi čovek za koga postoje pisani dokazi da je proučavao pčele, a Pitagora i njegovi učenici su med redovno koristili u ishrani.
  • Med se koristio za pravljenje medovine – prvog poznatog alkoholnog pića u mitologiji.
  • U starim skandinavskim tekstovima, kao što je Kalevala – finski narodni ep, takođe se spominje med. Termin medeni mesec vodi poreklo od norveškog običaja da se tokom prvog meseca braka konzumiraju velike količine medovine, jer se smatralo da ona pospešuje plodnost.

Godine 1866. Franc von Hruška je čovek koji je izumeo prvi uređaj za izvlačenje meda iz košnice pomoću centrifugalne sile.

Danas se med često koristi u bliskoistočnoj, mediteranskoj, afričkoj i evropskoj kuhinji.

Ali stvari su se promenile: 35% meda se koristi u restoranima i domaćinstvima, dok preostalih  65% meda kupuje prehrambena industrija. Koriste ga kao konzervans u prerađenim namirnicama i pićima.

 

Vrste i varijacije meda

 

Med možemo podeliti prema načinu dobijanja, geografskom poreklu, konzistenciji, tehnološkoj obradi i vrsti biljaka.

Med u saću je med u najčistijem, najprirodnijem obliku. Njegov pčelinji vosak je jestiv. Sirovi med često sadrži vosak i polen. Tečni med je često pasterizovan (što smanjuje mogućnost da dođe do kristalizacije), a pčelinji vosak je filtriranjem uklonjen iz njega. Suvi med je dehidriran i može se naći u obliku praha ili granula (uglavnom sadrži aditive). Organski med mora biti proizveden bez upotrebe pesticida, insekticida i herbicida. To, međutim, nije nimalo lako s obzirom na to da pčele mogu da prelaze razdaljine u prečniku od oko 3 kilometra da bi sakupile nektar i polen. Za farbanje košnica smeju da se koriste samo netoksične farbe i pčele se ne smeju tretirati ni na koji način niti im se smeju davati bilo kakvi lekovi.

U zavisnosti da li potiče od jedne biljke ili više vrsta biljaka, med može biti monoflorni i poliflorni.

 

Kako nastaje med

 

Med nastaje od nektara (slatka tečnost koju izlučuju žlezde iz ili van cveta biljke). Skupljajuči nektar, pčele oprašuju biljku, što ih čini ključnim u lancu ishrane. Na primer, 80% pamuka zavisi od medonosnih pčela.

Pčela obiđe oko 150 cvetova da sakupi dovoljno nektara koji od usnog otvora ide u medni želudac (koji se razlikuje od organa za varenje posebnim ventilom). Medni želudac može da skladišti oko 70 mg nektara – gotovo jednako težini same pčele).

Nakon što su skupile nectar, pčele ga nose u košnicu, gde ga mlađe pčele, preko usnog otvora isisavaju iz mednog želuca druge pčele i smeštaju u ćelije.  Narednih dana radilice omogućavaju da tečnost postane sirupasta tako što je, mašući krilima, oslobađaju viška vode, a saharoza (pod uticajem enzima invertaze) pretvara se u proste šećere gukozu i fruktozu, tako da pčele mogu da svare med kada ga kasnije budu konzumirale.

Zatim ovako prerađen nectar pčele pokrivaju belim voštanim poklopcima.

U svom životnom veku od 6 nedelja, jedna radilica napravi manje od jedne kašičice meda.

Tokom leta u proseku jedno pčelinje društvo proizvede oko 20 kilograma meda. Za to je potrebno preko million odlazaka u potragu za nektarom i predstavlja količinu koja je neophodna da kolonija preživi tokom zime.

 

Zašto pčele proizvode med?

 

Med je pčelinja hrana tokom zime. One ga jedu zbog ugljenih hidrata, proteina koje dobijaju iz polena, vitamina i masti.  Radilice prerađuju med stvarajući toplotu u košnici, tako da su njegove zalihe u košnici apsolutno neophodne.

Baš kao što bilo koja životinja brani svoj obrok, tako i pčele brane svoj med. Ukoliko ga nemaju dovoljno, pčele mogu da uginu od gladi tokom zime.

Tehnički gledano, med se oduzima pčelama, pa zboh toga neki ljudi izbegavaju da ga konzumiraju.

 

Pčelari

 

Edukovani pčelari ne uzimaju med iz glavne košnice u kojoj pčele žive, jer je to njihova hrana kojom hrane svoje larve. Umesto toga, ovi pčelari obezbeđuju pčelama veće košnice i sakupljaju “višak” meda.  Pre nego što dođe zima, pčelari često hrane pčele rastvorom šečera i vode kako bi bili sigurni da će imati dovoljno zaliha meda da prezime.

 

Sakupljanje meda

 

Da bi uzeli med iz košnice i sprečili ubode pčela, pčelari nose zaštitna odela i naočare ili koriste dim kako bi smanjili broj uboda.

U modernom industrijalizovanom pčelarstvu, pčele su podvrgnute neprirodnim uslovima života, genetskim manipulacijama i stresnom transportu. Da bi sprečili rojenje pčela (rojenjem pčelinje društvo gubi na produktivnosti), neki pčelari, naročito industrijski, seku maticama krila.

 

Zašto su pčele važne?

 

Da bi neke vrste biljaka nikle, prvo treba da se opraše. Pčele (zajedno sa leptirima, moljcima, kolibrijima, slepim miševima i uz pomoć vetra) pomažu da se polen rasprši.

Stoga 1/3 ukupnih biljnih namirnica u određenoj meri zavisi od medonosnih pčela. Ukoliko bi pčele izumrle, ljudi verovatno ne bi, ili barem ne cela ljudska rasa, ali s obzirom na to da su pčele glavni oprašivači na planeti, izbor hrane bi bio izuzetno sužen, a ekosistem kakvog danas poznajemo – narušen.

Možemo zaključiti da su pčele veoma važne za ovu planet, jer ako su one zdrave, i ceo ekosistem je zdrav.

 

Zašto populacija pčela opada?

 

Postoji mnogo razloga, od kojih su neki: varoa virus, upotreba insekticida, hemikalija i antibiotika.

Na izumiranje pčela takođe utiče i prehrana veštačkom hranom zbog koje su podložnije bolestima Ii napadima drugih insekata (jer im se med kojim bi se prirodno hranile oduzima zbog profita).

 

Da li je med dobar za naše zdravlje?

 

Činjenica je da med ima antiseptička, antioksidansna, anti-inflamatorna, antibiotička, antifungalna, antibakterijska i prebiotička svojstva.

Moglo bi se reći da je njegova topikalna upotreba bolja od unutrašnje jer 50 do 80 grama meda sadrži čak 40 do 65 grama šećera. Hemijski, pre svega što se tiče sadržaja šećera, med se ne razlikuje mnogo od ostalih zaslađivača kao što je agave ili javorov sirup.

Ukoliko koristite med, znajte svoj izvor. Ako niste sigurni da kupujete lokalno sakupljen med proizveden na ekološko održiv način, koristite neki drugi zaslađivač.

2018-07-11T08:00:42+00:00

Jedan komentar

  1. Med u kozmetici | jun 29, 2018 at 10:25 am - Reply

    […] Med u kozmetici je poznat još odavnina kada je čuvena Kleopatra koristila med u svojim ritualima lepote. Grofica du Barry, ljubavnica Luja XV, tokom celog svog života je koristila masku za lice sa medom kako bi njen ten ostao beo i ujednačen. […]

Ostavi komentar