Prirodna kozmetika bez konzervansa

Prirodna kozmetika bez konzervansa

Šta su to prirodni konzervansi u kozmetici?

 

Prirodni konzervansi u kozmetici su tema o kojoj se mnogo priča ali, čini se, malo zna.

 

To su antimikrobni sastojci koji sprečavaju razvoj bakterija i plesni u proizvodu i produžavaju mu rok trajanja.

 

Nalaze se u svim proizvodima koji u svojim formulacijama sadrže vodu, jer je voda pogodna sredina za stvaranje mikroba. U Americi je čak zabranjena prodaja preparata koji ne sadrže konzervanse jer se smatra da bakterije koje se razmnožavaju u takvim preparatima mogu biti štetnije po zdravlje od samih konzervanasa.

 

Dakle, da bi se očuvao integritet formulacije, konzervansi su apsolutno neophodni. Koriste se i u prirodnoj kozmetici osim u stopostotnim uljima gde zbog njihovog sastava nisu potrebni osim ako se želi produžiti rok trajanja.

 

Štetnost konzervanasa

 

Značaj upotrebe konzervanasa smo prethodno naveli, ali šta je sa njihovom štetnošću? Da li su konzervansi štetni po zdravlje?

 

Najpoznatiji i najmasovnije korišćeni konzervansi su parabeni (Germaben II, Methylparben, Propylparaben, Butylparaben). Postoje istraživanja koja pokazuju da parabeni štetno deluju na hormone kod muškaraca i žena, pa je Evropska komisija ograničila upotrebu nekih konzervanasa i parabena, a neke je čak u potpunosti zabranila (Danska je, na primer, u potpunosti zabranila upotrebu parabena u proizvodima za decu mlađu od tri godine).

 

Formaldehidi (Germall Plus, DMDM Hydantoin, Imadozolidinyl Urea, Diazolidinyl Urea) su još jedna vrsta konzervanasa koje treba zaobići jer su kancerogeni, izazivaju alergije i kožne reakcije kao što su  crvenilo, pečenje, nadraženost.

 

Phenoxyethanol (Optiphen, Optiphen Plus) je nešto blaži konzervanas od prethodna dva, ali pošto nije konzervans širokog spektra vrlo često se kombinuje sa drugim konzervansima.

 

Izothyazolinone (Kathon) je konzervans širokog spektra, nije kancerogen ali može izazvati reakcije na koži, pa ga je najpametnije izbegavati.

 

 

U spisak nepoželjnih konzervanasa Evropska komisija je uvrstila i izopropil, izobutil, pentil i benzil parabene. Ne treba zaboraviti da se parabeni ne nalaze samo u kozmetičkim proizvodima, već i u konzerviranoj hrani pa se na taj način povećava njihova koncentracija u organizmu.

 

Prirodni konzervansi u kozmetici

 

Priroda nam nudi razne konzervanse različite efikasnosti: biljne kiseline i alkohole (npr. limunska kiselina), propolis, etarska ulja čajnog drveta, geranijuma, origana, ruzmarina, biljke neem, sirće, ekstrakt semenki grejpfruta, šumskog lišaja, kurkumu, vitamin E.

 

Problem kod korišćenja kurkume ili neema jeste taj što bi se oni, da bi imali željeno dejstvo, morali staviti u formulaciju u velikim koncentracijama, pa bi tako značajno izmenili boju i miris kozmetičkog proizvoda.

 

Međutim, ekstrakt ruzmarina (Rosmarinus oficinalis) sadrži karnozolnu kiselinu koja sprečava oksidaciju lipida pa je koristan dodatak uljima i uljnim mešavinama.

 

Ekstrakt semenki grejpfruta (Citrus paradisi) sadrži u sebi flavonoide, sterole, vitamine C i E, kao i limunsku kiselinu, zahvaljujući kojima ima snažno antibakterijsko i antifungicidno dejstvo.

 

Ekstrakt šumskog lišaja ima visoku koncentraciju usninske kiseline koja deluje na veliki broj bakterija i gljivica.

 

Vitamin E (Alpha tocopherol) je odličan prirodni antioksidans koji se dobija iz celih žitarica, pirinčanih klica i biljnih ulja. Ovaj vitamin je idealan za lečenje oštećene kože, čisti je i kontroliše znake starenja. Prirodni tokoferoli služe kao odličan konzervans u proizvodima na bazi ulja.

 

Kozmetika bez konzervanasa – „Hurdle Technology“ (tehnika prepreka)

 

Ova tehnika je veoma popularna u prehrambenoj industriji, a  kozmetika je pozajmljuje iz oblasti prehrambene tehnologije. Ona deluje kombinacijom nekoliko parametara kako bi se život bakterija i patogena koji potencijalno mogu napasti kozmetički proizvod otežao. Sinergijski efekat nastaje kada se istovremeno deluje na hemijski sastav preparata, na neke fundamentalne hemijske parametre kao što su pH vrednost, aktivnost vode ili na primer vrsta emulzije.

 

Klasičan primer su formulacije sa visokim sadržajem masti, formulisane kao voda u ulju, gde je vodena faza dispergovana u masnoj fazi i pri čemu, na primer, prisustvo biljnih ekstrakata može pH vodene faze učiniti kiselom i na taj način omogućiti kontaminaciju mikrobima.

 

Tehnika prepreka takođe podrazumeva i delovanje na neke karakteristike završne prezentacije proizvoda, kao što je čuvanje proizvoda na niskim temperaturama, u tamnim staklenim bočicama, i upotreba „airless“ ambalaže (pakovanja sa pumpicom i raspršivačem koja sprečavaju da vazduh dođe do proizvoda i kontaminira ga), pa se na taj način smanjuje količina konzervansa potrebnog za očuvanje stabilnosti formulacije.

 

Poslednjih godina raste interesovanje za kozmetičkim proizvodima bez konzervanasa. Razloga ima više, a neki od njih su nastanak alergija, dermatitisa i osetljivost kože na neke od njih.

 

Proizvodnja kozmetičkog proizvoda bez konzervanasa predstavlja pravi izazov za budućnost koji bi trebalo uzeti u obzir. Nažalost, formulacija proizvoda bez konzervanasa ograničava polje rada koje se svodi na samo određene kategorije proizvoda sa ograničenim rokom trajanja.

 

 

 

By | 2018-05-09T13:43:28+00:00 oktobar 19th, 2017|Kategorije: Prirodna kozmetika|0 Comments

Ostavi komentar