Sloboda da se bude ono što jesi, da se svako ponaša u skladu sa svojom savešću i živi u skladu sa svojim uverenjima dovela je do njene zloupotrebe na veoma šarenolik i kreativan način.
Istina je da se okolnosti često ne mogu promeniti, ali naš odnos i stav prema njima može.
Izazov za savremeno društvo je ne samo da prepozna trenutak, već i da pronađe način – društveni, ekonomski i politički ka očuvanju životne sredine da se ne naruši do neprepoznatljivosti.
Oblikovanje stvarnosti onakve kakvom nam je prijatnije da je vidimo, je sastavni deo svakog „instant“ procesa u vreme kada je brzina ostvarivanja ciljeva imperativ.
Problemi sa kojima je svako društvo suočeno su mnogobrojni, neki od njih su:
Izumiranje biljnih i životinjskih vrsta, obešumljavanje, širenje pustinja, nestašica vode, zagađenje vazduha, zagađenje vode, sve veći broj deponija, erozija tla, povećanje saliniteta zamljišta, neravnomerna distribucija hrane i bacanje ogromnih količina hrane.
Najlogičnija rešenja koja se odnose na smanjenu potrošnju, ograničenje masovne proizvodnje, ponovna upotreba stvari, razvoj lokalne proizvodnje, izbegavanje nepotrebnih i štetnih pakovanja….neće rešiti problem na duže staze.
Neophodna su dugoročna rešenja za dugoročnu sreću.
Iscrpljujuće je razmišljati o načinu rešavanja situacije koja nas sve okružuje, ali svaki proces počinje inicijalnom kapislom, motivacijom kao jedinom energijom koja pokreće na delovanje.
Ono što je motivisalo mene i moju porodicu na zaokret u novo, je svest o tome da zdrava jedinka stvara zdrav sistem, a spremnost da se menjamo i prilagođavamo postaje ključ. Ključ istrajnosti i uspeha svakog koraka, pa i najmanjeg.
Jedna od akcija koju smo realizovali je sadnja crnog bora na Rtnju. Mesto koje opisujem kao mikro-utočište, je u fantastičnoj prirodi gde živimo i oblikujemo svoje malo carstvo.
Ono što održava neophodnu frekvencu zdravlja je čistoća. Čistoća iznutra i spolja.
Kao nekadašnji softverski developer, često pravim paralelu tj. poređenje u razmišljanju na temu načina života koji treba dostići kroz ravnotežu privatne i poslovne svakodnevice.
Tema meni bliska ali kojom se objašnjavaju i zakonitosti u životu, kao i način čovekovog života je Code Review. Proces čišćenja, izbacivanja, proveravanja i oslobađanja….da bi se dobila čista osnova, srž, stabilan okvir za novu kreaciju.
Kao neophodna aktivnost u procesu obezbeđenja kvaliteta softvera, Code Review je u mnogo čemu sličan sa preduzimanjem svih onih akcija koje osiguravaju kvalitet života. Metodičnim proverama izvornog koda se obezbeđuje sigurnost u proces i omogućava učesnicima da nauče i primene nove tehnologije i tehnike.
Takođe, primenom novih tehnologija u cilju očuvanja zdravlja ljudi, prirodnih resursa i okruženja, rađaju se i osnažuju novi sistemi vrednosti po kojima buduće generacije samo mogu napredovati.
Drugačiju perspektivu daje posmatranje i poređenje prirodnih i bioloških zakonitosti sa tehnološkim dostignućima, jer sve je direktna ili indirektna čovekova kreativnost na delu.
Ono o čemu se mora više i detaljnije razmišljati i planski delovati je nesklad između prirodnih bogatstava koja nam sve pružaju i otpada kojim sebe svesno okružujemo. Zar prizori smeća kojima gušimo prirodu i sebe trebaju da nas nateraju da se toliko naviknemo da to postane uobičajena slika?
Naša slika i prilika? U kom trenutku razvoja društva smo napravili odlučujuću grešku?
Ekološka osvešćenost traži fokus na savesnom delovanju, da bi se stvorilo.
Na ograničavanju, da bi se očuvalo.
Na proveri i izbacivanju grešaka, da bi se kvalitet obezbedio.
Nepostojanje ili nepoštovanje mera upravljanja otpadom daje tako sumornu sliku srozavanja društva i poremećenih vrednosti da ni ne primećujemo koliko se menjamo na gore.
Kao savremeno društvo došli smo do krajnje tačke ignorisanja problema, u nadi da će neko drugi preuzeti odgovornost za tim. Zajedništvo ne znači prebacivanje odgovornosti na drugog. Akcija i delovanje je svačija uloga, jer svako ulaže onoliko koliko može.
Kreiranje novih navika i modeliranje akcija smanjuje jaz između realnosti u kojoj živimo i radimo i potencijala koji treba načeti.
Posebnu moć i svrhu daje saznanje da se savešću, željom i zajedništvom može očuvati životna sredina za vekove ispred nas.
Proces sa kojim sve počinje je svest o neophodnosti promena. Promena na lokalnom nivou kao svojevrsni primer ostalim zajednicama, jer samo snagom zdravih i pravih izbora se kreira okruženje koje traje i daje.
Ekološka rešenja su dugotrajna, i ne odmah vidljiva, ali ako ne budemo mogli da osiguramo čist vazduh i čistu vodu, svako tehnološko dostignuće neće biti pomak, već ponor ljudske vrste.
Ubeđen sam da se ovim problemom moramo kroz zajedništvo baviti, a ne samo potenciranjem trenutnih i ograničenih akcija. Planovi se prave dalje od sezonskog nadahnuća i ne zadržavaju se na nekoliko neophodnih akcija čišćenja i uklanjanja otpadnog materijala.
Sistematski trebamo razvijati pravilan odnos prema ulozi koju imamo u prirodnom okruženju. Uvek je navika ta koja utire put ka ostvarenju cilja. Osećaj ustaljenosti daje sigurnost i kontrolu nad situacijom. Nije vreme za postepene i male korake, kad nam je znati šta činiti.
Pravilan i relevantan fokus misli, emocija i postupaka vodi ka ostvarenju želja i ciljeva. Voli svoje izbore, ali ih i menjaj.
